Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 

Све активности



Уручене награде "Доситејево златно перо" за 2020. годину

18. септембар 2020.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ обележила је шеснаест година рада свечаном седницом Управног одбора, Програмског савета и Надзорног одбора Задужбине. Након интонирања свечане песме „Востани Сербие“ Варткеса Баронијана, за коју је текст написао Доситеј Обрадовић 1804.године, председник УО др Душан Иванић и управник Мирјана Драгаш представили су резултате рада Задужбине у претходном периоду и планове за наредну годину.

Рођендан Задужбине обележен је и уручењем награде „Доситејево златно перо“ који је ове године наишао на велики одзив младих писаца. Награђени аутори Шимон Цубота, Петра Нешић и Тијана Копривица који су се квалитетом својих радова заслужили да понесу награду са Доситејевим именом, представили су се публици и члановима жирија.

Прва награда на средњошколском конкурсу „Идућ учи у векове гледа“ уручена је Ивану Арамбашићу, ученику Земунске гимназије.

Због тренутне епидемиолошке ситуације, на свечаности уручења награде „Доситејево златно перо“ присуствовао је ограничени број гостију.

Свечана седница Управног одбора
Задужбине "Доситеј Обрадовић"
Свечана седница Управног одбора
Задужбине "Доситеј Обрадовић"
Свечана седница Управног одбора
Задужбине "Доситеј Обрадовић"
"Доситејево златно перо" за 2020. годину
       
Мирјана Драгаш,
управник Задужбине
проф. Душан Иванић, председник УО и
председник жирија
Тијана Копривица,
добитник прве награде
Петра Нешић,
добитник друге награде
Шимон Цубота,
добитник треће награде
Милан Громовић,
похваљени рад
Иван Арамбашић, добитник прве награде
на конкурсу "Идућ'учи у векове гледа"
Добитнице награде "Доситејево златно перо"
за 2020. годину





Почетак емитовања серије „Доситеј, путник просвећености“

16. септембар 2020.

Са великим задовољством најављујемо почетак серије „Доситеј, путник просвећености“, ауторке Валентине Делић. Серија има осам епизода и четири наратора.

„Доситеј, путник просвећености“ почиње да се емитује 18. септембра у 22 часа на 2. програму РТС-а, а свака епизода ће бити одмах емитована и сутрадан у суботу , у 12.30 часова на првом програму и у недељу ујутру на другом програму око 10 часова, као и на РТС Планети дан након премијерног емитовања .

Kроз живот и рад Доситеја Обрадовића воде нас четири наратора, др Јасмина Ахметагић, др Драгана Грбић, Златко Паковић и Валентина Делић, ауторка серије, редитељ и сценариста .

Више о самој серији можете прочитати на сајту РТС-а.





Изложба „Доситејев пут знања” на 87. Вуковом сабору

16. септембар 2020.

Центар за културу „Вук Караџић” из Лознице и Задужбина „Доситеј Обрадовић” вас позивају на 87. Вуков сабор који се одржава од 14. до 20. септембра 2020. године у Лозници и Тршићу.

На завршној свечаности овогодишњег Вуковог сабора, у недељу, 20. септембра 2020. године у 10.30 часова у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу, биће отворена изложба „Доситејев пут знања” Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Изложбу ће отворити проф. др Душан Иванић.

Изложбу „Доситејев пут знања” чини 15 експоната - паноа на коома је представљен Доситејев животни пут од родног Чакова, преко Хопова и европских градова у којима је провео готово четрдесет година,стичући знања и подучавајући друге и написао своја најзначајнија дела.

На вест о Првом српском устанку у Србији, Доситеј ступа у везу са Карађорђем и долази да својим силама и знањем помогне устројству нове државе. У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос ''просвешћенију'' и ''изображенију'' свог рода. Основао је Велику школу - будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији.

Умире у Београду, 28. марта 1811. године. Сахрањен је у порти београдске Саборне цркве.





Добитници награде  „Доситејево златно перо“  за 2020. годину

14.септембар 2020.

                                         НАГРАДА „ДОСИТЕЈЕВО ЗЛАТНО ПЕРО“

                                                       О б р а з л о ж е њ е   ж и р и ј а

Добар одзив аутора на овогодишњи позив чији је циљ промовисање и уздизање књижевне културе, стваралачког полета, лепоте писаног изражавања, односно ослобађање од окошталих говорних писаних и усмених облика разлог је за радост и уздање у надолазеће снаге српске књижевности. Ипак, имајући у виду да квантитет нужно не подразумева квалитет, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић једногласно је донео одлуку о додели награда.

Првом наградом овенчана је Тијана Копривица за оглед „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је’ – један поглед на поезију Јована Христића“; друга награда припала је Петри Нешић за путопис „Кафка натенане“, док је трећа награда додељена Шимону Цуботи за причу „Рејкјавик“.

Жири похваљује и следеће ауторе: Ану Милош за причу „Забран“, Дуњу Поповић за причу „Суботички реквијем“, Федора Марјановића за причу „Јунак без лица“, Милана Громовића за есеје „Византијска духовност у поезији Милорада Павића“, „Поезија Милосава Тешића у контексту византијске духовности“ и „Дискурс молитве у поезији и есејистици Слободана Костића“, као и Јелену Калајџију за есеј „Аутопоетички маштодром Игора Коларова као основ дијалога са дјетињством: поетика простора, поетика камуфлаже и поетика минимализма“.

Студија Тијане М. Копривице „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је – један поглед на поезију Јована’ Христића“, која жанровски припада подручју есеја или огледа, обилује иновативним херменеутичким увидима у поетску филозофију Јована Христића, проминентне и неокласички опредељење ауторске фигуре српског песништва и есејистике друге половине XX века. Узевши у обзир Христићево преводилачко и методолошко посредовање између англо-саксонске критичке школе Нове критике, односно сложене Елиотове књижевне мисли и српске књижевности, ауторка указује на један важан ток интелектуланог наслеђа које је Христић баштинио у својим радовима, али и исходишну путању за артикулацију његових оригиналних критичко-есејистичких и песничких опсервација о противуречном односу поезије и филозофије. Апсолвирањем традицијских наноса од античке до модерне књижевности који су похрањени у Христићевом песништву, и освртом на медитерански тематско-мотивски комплекс и симболичке ознаке просторе, при чему предњачи топос Одисеја или Улиса, фокус излагања Копривица аналитички оправдано усмерава ка Христићевој освојеној „другој традицији“, ка могућностима стваралачког смислотворног препознавања метафизичког у историјском, огледања интимног у митском, али и тематизовања унутрашње динамике наспрам отвореног простора. У коначници тумачења ауторка пажњу посвећује дихотомији судбине и случаја, односно нужности и слободне воље, посредством које песник покушава да изнађе јединствени модернистички искорак из антички устројене омеђености човековог постојања и моћи сазнања. Стилски и аналитички проходан есеј Тијане Копривице, лишен теоријских редунданси и вишка примера, писан је не са намером да пружи коначну реч о неисцрпној теми комплементарности поетске имагинације и филозофске мисли, него са хвале вредном амбицијом да установи Христићево место у елиотовски постављеном непрекидном идеалном поретку традиције и индивидуалног талента, односно видова модерности.

„Кафка натенане“ Петре Нешић истиче се као својеврсни путопис у епистоларној форми у којем је ауторском ја, као адресанту, као фиктивни адресат послужио чешки писац Франц Кафка, симболички индикативан за намерено културолошко оцртавање мапе Прага. Духовитим евоцирањем и коментарисањем доживљаја, генерисаних приликом обиласка знаменитости овостраног боравишта контроверзног ствараоца и аутора светских класика, попут романâ Процес или приповетке „Преображај“, интелигентна путница покушава да се саживи са интимним осећајем стварности чиновника у осигуравајућем друштву и да ефектно сроченим опаскама реконтекстуализује његову стваралачку слику света. Оцртавањем духовне мапе чешке престонице ова гласноговорница свога нараштаја се у одмереним есејистичким екскурсима упушта у компаративна разлучења некадашњих, односно садашњих културних модела и хабитуса. При томе, изналази фину равнотежу између утемељеног познавања фактографских чињеница и снажне, врцаве и неретко аутоироничне субјективности, поникле из савременог епохалног и цивилизацијског миљеа, и, томе следствено, између књижевног језика и аутентичног генерацијског идиома.

У својој поетској прози „Рејкјавик“ трећенаграђени Шимон Цубота наративне токове у којима обитавају његови фикционални јунаци доводи у изненађајуће везе, служећи се техникама постмодерне фантастике. Зачудним заплетима, преклапањем просторних и временских равни, најављивањем или упризорењем елементарних непогода и граничних природих подручја, те сељењем мотива и симбола из једног у други приповедни план, Цубота на сугестиван начин осветљава психолошку мрежу својих јунака и скреће пажњу на добро знану али потиснуту истину о крхкости природе и људи.

Усредсређена стваралачка имагинација, приповедно умеће и незанемарљиви естетски учинак у похваљеним причама Ане Милош, Дуње Поповић и Федора Марјановића указују на талентоване младе ауторе приповедне прозе, чије би будуће књижевно прегалаштво ваљало пратити и подстицати.

Милан Громовић и Јелена Калајџија у својим есејима/научним радовима достижу завидан ниво академске скрупулозности и истраживачке приљежности, али и аналитичке продорности, потпомогнуте морфолошким и синтаксичким иновацијама, својственијим есејистичком начину писања.





Добитници награде "Доситејево златно перо" за 2020. годину

10. септембар 2020.

Завршен је књижевни конкурс „Доситејево златно перо“! Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је ове године шести пут објавила конкурс за награду „Доситејево златно перо“ за најбоље радове младих аутора до 35 година, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис, кратка прича.

Жири у саставу: Душан Иванић, председник и чланови Радомир Путник, Војислав Јелић, Ђорђе Ј. Јанић и Јана Алексић, од великог броја пристиглих радова наградили су најбоље:

Прва награда

  • Тијана М. Копривица за есеј „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је’ – један поглед на поезију Јована Христића“

Друга награда

  • Петра Нешић за путопис „Кафка натенане“

Трећа награда

  • Шимон Цубота за причу „Рејкјавик“

Похвале

  • Ана Милош, прича „Забран“,
  • Дуња Поповић, прича „Суботички реквијем“
  • Федор Марјановић за причу „Јунак без лица“
  • Милан Громовић за есеје „Византијска духовност у поезији Милорада Павића“, „Поетика Милосава Тешића у контексту византијске духовности“ и „Дискурс молитве у поезији и есејистици Слободана Костића“
  • Јелена Калајџија за есеј „Аутопоетички маштодром Игора Коларова као основ дијалога са дјетињством: поетика простора, поетика камуфлаже и поетика минимализма“

Честитамо добитницима "Доситејевог златног пера", а свим ауторима који су учествовали на овогодишњем конкурсу желимо много успеха у даљем раду!



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: